ЗА ПРОМИШЉАЊЕ

Јеси ли се кадгод загледао
  У просторе звезданога виса,
Па да читаш, па да промишљаваш
  Шта природа на небу написа.

Свака звезда има свога пута,
  Свет је за се, а броја им није.
Осећаш ли да си мравак мали
  Кад погледаш ове просторије.

Ал' у мраку Божја искра блиста,
  Па у њему диван понос сине,
Кад се сети и душом осети
  Да је део бескрајне целине.