СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У ПАЛМЕРСТОН НОРТУ

Раним јутарњим са молитвама св. Василију острошком чудотворцу, а на предлог претседника Црквене општине брата Предрага Бијелића који се лично понудио да нас превезе, напуштајући помало ветровити и кишни Велингтон кренуло се ка северу северног дела Новог Зеланда у град Палмерстон Норт. Овај дивни градић са стотинак хиљада становника од којих је сваки седми студент, јер поседује засебну универзитетску четврт, помало увучен од обале Тасманијског мора са којег иначе долази већина временских непогода, смештен је у долини реке Манавату. Река Манавату често мења боју воде. Понекад је мутна и валовита иако је дан предиван и сунчан, а опет зна да буде чиста и плава, у дубини помало зеленкаста и кад киша роси у Палмерстон Норту. Неки су је од миља прозвали Морачом.

У овом граду живи и петнаестак српских породица. Већина њих је дошло у последњем таласу српске емиграције. Има и оних који су скоро пола века провели овде. Брат Славко Вукчевић је овај град за место пребивалишта изабрао још крајем шесдесетих година прошлог века иако је пре тога био у већим градовима, Велингтону и Окланду. Житељи града су се одувек осећали делом велингтонске Парохије и у храм Светог Саве долазили на молитву. Приликом моје прве посете брату Славку и опширних разговора о почецима наше Цркве на Новом Зеланду, обећао сам њему и његовој супрузи, сестри Анки, да ћу се потрудити да организујемо једну Литургију за Србе који живе овде и околним местима надајући се да ће нам браћа Грци уступити свој храм. Бог нас је чуо молитвама светог Василија острошког о чијој успомени, 12 маја по новом, односно 29 априла по старом календару, српски живаљ овога града и Вангануиа се окупио да молитвено прослави овог Божијег угодника. Грчки храм, подигнут пре тридесетак година у славу Божију и спомен Рођења светог Јована Крститеља, био је испуњен скоро до последњег места. Неколико верних се исповедило и причестило.

Хвалећи Бога у светима његовим, нисмо крили одушевљење што нас је овај велики Чудотворац и подвижник са острошких стена скупио око себе у овој низини на најудаљенијој тачки земаљске кугле од своје прапостојбине. Срце је молитву точило, а умилно појање сестара Горице и Даре и брата Божидара често помагано учешћем осталих, недвосмислено потврђивало да Србија није мисаона именица нити Православље идеологија без душе. Васкрсли Христос се истински оваплотио у душама ових људи и нада на живот вечни и Његов други долазак саставни је део живота оних који се Богу моле. Вером живећи, њеним плодовима се хранећи, надом стварајући и у љубави ходећи, сведочимо и себи и другима да јесмо и да постојимо, да је на сваком месту земља Господња и на њој ми, деца Божија, благодарни на свему што нам Бог да, па и на овом дивном дану који ће свима остати у вечном сећању.

Искрено са захваљујемо породици др Зорана Ковачевића на обавештењима и позивима свих које познају у Палмерстон Норту и Вангануиу о одржавању службе. Својим породичним учешћем посведочили су и сами да се за молитву може и треба одвојити потребно време. Гостопримство и придруживање браће Грка уз благослов и разумевање Његовог Високопреосвештенства митриполита Амфилохија додатни су разлози нашој радости и богоугодном слављу. Трпеза љубави после богослужења, којој су на предлог о. Љубе кумовали сви, претворила се у царску по богатству јела и умешности вредних сестара.

Нека им је свима молитвама светог Василија острошког, и мојим недостојним, од Бога хвала и благослов на умножење сваког добра и лично обожење како би у све дане живота свога заједно са свима светима славили Бога у Тројици: Оца и Сина и Светога Духа, свагда, сада и стално и у све векове.Амин.