ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ "40" ПРИКАЗАН У ВЕЛИНГТОНУ

У суботу, 26.јула 2008. године, са почетком у пет часова после подне у свечаној сали Српске православне цркве Светог Саве у Велингтону одржано је премијерно приказивање документарног фила "40" аутора Дејана Богдановића.

Пројекција овог филма, који обухвата и саме корене настанка српског Православља на Новом Зеланду, привукла је огромну пажњу, не само припадника српске заједнице већ и осталих народа који живе на овим просторима, па су сва места била попуњена. Тако су свечаност својим присуством увеличали и народи бивше Југославије, затим Новозеланђани, Енглези и Руси.

Аутор филма Дејан Богдановић дочекује...

Програм је отворила др Дара Богдановић која је поздравила све присутне и захваливши се на добром одзиву реч предала Пароху велингтонском Српске православне цркве Светог Саве у Велингтону, о.Љубомиру Кудрићу. Потом се о.Љубо, како га већина парохијана ословљава, обратио публици прво на српском, а онда и на енглеском језику рекавши између осталог и следеће:

"У обреду – За добре намере-, који се врши при почетку сваког доброг дела, молимо се и овако: Господе Исусе Христе, Боже наш, прими ову молитву за опроштај грехова твојих служитеља (наводећи имена оних за које се свештеник моли) и благослови њихову добру намеру и дело, да га срећно почну и без икакве сметње на Твоју славу заврше, а делатеље помози и усмери дела руку њихових, те силом Духа Светога учини да га доврше, Теби на славу а њима на спасење и корист’’. Нема сумње да су се овим речима руководили они који су ово дело отпочели пре четрдесет година, као и наш аутор који је поводом те јубиларне године кренуо у дуготрпан рад на израду филма који ћемо вечерас имати прилику да видимо. Свако добро дело, поред свих опструкција, а којих увек има јер по народној пословици ‘’ђаво никад не спава’’, приведе се крају захваљујући чињеници да је Бог који нас је створио добрим, саучесник у добру које чинимо и победилац над сваким нашим противником на путу чињења добра. Уз дужну захваланост аутору филма, али и његовој породици, јер како каже једна мудра изрека: иза сваког успешног човека стоји и добра и честита жена, то је наша сестра Дара која нас је поздравила, и свим оним који су на било који начин, својим учешћем, материјалном или моралном подршком, допринели и свршетку овог дела на славу Божију, позивам вас да учествујући будете и критичари свега овог што ћемо вечерас видети, како би се ово добро дело званично отпочето пре 40 година, али незванично још двадесетак година пре тога, овим подухватом и будућим добрим делима продужило у вечност, на корист и спасње свих учесника у њему до сада и у временима која долазе."

Отац Љубо држи уводну реч...

Након тога отпочела је вече које ће дуго времена остати у сећању свих присутних. Филм је, наиме, изазвао будђење емоција код публике, која је реаговала, што је опет од посебне важности као мерило успешности у покушају аутора да кроз филм комуницира са гледалиштем. Сениори су поново преживљавали тренутке живота забележене у филму, док су млађи, схвативши тежину искрености изговорених речи у филму, у својим животима проналазили живо учешће у представљеним догађајима.

Део публике који је филм пратио читајући превод на енглески језик сликовито је описао своје виђење филма, а утисци су више него позитивни и испуњени дубоким и искреним емоцијама. Иако одрасли у другим културолошким срединама, у ликовима приказаним у филму, препознали су делове својих живота проведених у емиграцији. Други су опет, отежавајуће околности живота кроѕ које су неминовно пролазили емигранти, схватили као резултат игнорисња локалног становништва. Сада схватамо, рекли су, кроз шта све пролазе досељеници и како је величанствена њихова борба за опстанак у туђим крајевима, далеко од своје Отаџбине.

Гледаоци, спремни за пројекцију...

Свакако је потребно навести и делове писама које је аутор добио путем електронске поште:

* * * * *

"Ви сте направили један диван филм за који је требало много времена, труда и љубави да се оствари. Ја сам била одушевљена са филмом јер смо и ми били учесници у стварању те цркве и наше душе су уткане са свим бившим и садаашњим члановима те свете парохије. Филм сте направили да обележите 40 година те парохије и његова највећа духовна вредност јесте та годишњица и још живи чланови и учесници остварења тог огромног подухвата. Ја лично познајем све старије особе које сте интервјуисали и знам колико вам је времена и љубави требало да их мотивишете да са великим достојанством испричају своја искуства. Верујем да ће вам сви они и њихови потомци бити за то захвални. Ја вам се лично захваљујем јер имам ћерку и две унуке којима ће то бити дивна успомена и понос".

* * * * *

"Видео је урађен врло професионално и може се узети и као историјски докуменат стварања српског Православља на Новом Зеланду".

* * * * *

"Ово је један леп документарни филм који ми се допада. Он има историјску вредност за српски народ и цркву у расејању и матици Србији".

* * * * *

На крају, аутор је добио велики апалуз и букет цвећа.

Свим гостима била је на располоагању богата трпеза са разноврсном храном и пићем, а део њих се упутио на вечерњу службу коју је служио месни парох после представе и послужења.

Посебну захвалност дугујемо организацији "Tararua Medical Practice" из Левин-а за материјалну и моралну подршку чиме је омогућено ово дивно и незаборавно вече.

о. Љубо